Беседа Владике Акакија на монашењу

Bishop Akakije's Sermon on the Tonsure of Mati Ekaterina (Allen) Click for English

Беседа Владике Акакија изговорена на монашењу мати Екатерине (Allen) на вечерњој 6/7 октобра (грађ. кал.), манастир Нови Стјеник

Данас прослависмо празник Зачећа Часног Претече Јована, преславу наше од свих нас вољене и поштоване, Носвостјеничке Светојованске монашке обитељи. Прославили смо сећање на прво чудо у низу мноштва превеликих чуда из живота Часног Претече - небесног заступника овог манастира јер како смо видели његовом зачећу претходило је од стране архангела чудесно разрешење неплодности његових остарелих родитеља Захарије и Јелисавете. Архангел је при томе објавио још чудније ствари везане за његов живот, рекавши да ће он бити велики пред Господом и да ће живети строго подвижнички и да ће се испунити Духа Светога још у утроби матере своје, и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу, и он ће ићи пред Господом у духу и сили Илијиној. Он ће бити девственик као што је био и Илија, па чак и већи житељ пустиње него што је био он, и разобличиће безаконе цареве и царице и ту ће учинити више него Илија. Али посебно ће га превазићи по томе што ће бити Претеча Господњи јер ће, како каже архангел, напред ићи пред лицем Господњим. Ту чудима није крај: зачет, свети Јован је још у мајчиној утроби био помазан за пророка. Јер када је Пресвета Богородица са Богомладенцем у својој утроби стала пред његову мајку Јелисавету, он је, иако још без гласа, прославио Бога језиком своје мајке, а поигравањем својих тек формираних удова славио је присуство Божије. И као што се од самог свог зачећа ово божанствено дете од мајчине утробе показало као живо оруђе благодати, будући њоме покретано и испуњено Духом Светим, тако је, и када се родио, растао и крепио се Духом. Пошто га свет не беше достојан, он је још од детињства постао житељ сурове пустиње, водећи безметежан живот, без додира са сујетним и ужурбаним светом, живот узвишенији од земних и телесних жеља које заводе тело и телесна чула.

Беседа Владике Акакија на дан светитеља Филарета новог исповедника

Светитељ Филарет Њујоршки

Беседа коју је изговорио Преосвећени Владика Акакије на Архијерејској литургији у манастиру Нови Стјеник на празник св. оца нашега Филарета новог исповедника 

(1. децембра по отачком календару /14. децембра по грађанском)

XX век је несумњиво један од најтежих периода у историји хришћанства и православног света.

То је век у којем је тајна безакоња однела велику победу после које је апостасија доживела апокалиптички прогрес. Уклоњен је онај који је задржавао тајну безакоња, о чему говори у својој посланици Солуњанима св. апостол Павле. Уклоњен је православни самодржац – миропомазаник Божији – руски цар!!! Разрушена је брана и на Цркву Христову је грунула незадржива бујица апостасије: обновљенства, сергијанизма, новокалендаризма и на крају и свејереси екуменизма. Прогони православних хришћана који су остали верни Истини Христовој и отачком предању, превазилазили су по својој жестини оне прогоне хришћана првих векова. Руска Црква се украсила великим збором новомученика и исповедника који су засведочили своју православну веру својом крвљу, страдањем и мученичком смрћу. Њиховим примером била је надахнута како катакомбна Црква у Русији тако и Загранична Црква ван Русије. На том једино ведром парчету духовног неба засијала је ова предивна звезда – Светитељ Филарет, велики поборник и ревносни исповедник Светог Православља.