Сви говоре о смирењу.
Читам о смирењу, пишем, молим се, размишљам о смирењу,
трудим се, анализирам..али нигде не налазим смирење. Тражим га
у мислима, тражим га у покретима, у срцу и осећањима, у самоћи и
међу људима, у туђим погледима огледам се и желим да видим ту
врлину тако недокучиву и неухватљиву..Таман помислим: Ево, то је
смирење! – оно је већ брзином светлости побегло далеко од мене,
а оставило гордост и сујету да чуче крај мога срца, који неодступно
чекају нову прилику да одбране своју част и славу у односу на
смирење. Неравноправна борба – неко ће рећи, страсти има тако
много и веома су се намножиле у мојој души, како смирење може
победити и завладати срцем у којем царује гордост и сва светска
слава овога века? Да, уистину неравноправна, ако тако посматрамо
ствари.