Микуљска молчаница

Daily Life: Gardening and Foraging

 And God said, Behold, I have given you every herb bearing seed, which is upon the face of all the earth, and every tree, in the which is the fruit of a tree yielding seed; to you it shall be for meat. - Genesis 1:29

The greatest of virtues is prayer; the foundation of prayer is fasting. – St Ignatius Brianchaninov, Collected Works Vol I: "On Fasting"

 An integral part of monastic life, as in any Christian life, is fasting.  As monastics, who seek to live the paradisical life, our diet mostly consists of vegetable food, which has always been the best kind of food for both body and soul. Every year we cultivate a little garden, which, in spite of the short growing season here in the mountains, usually provides us with at least a modest amount of our own home-grown vegetables.  

ЗИМСКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ У ПРВИМ ДАНИМА ПРОЛЕЋА

      Са времена на време, у просеку сваких пар година, и то често као по неком неписаном правилу у првих неколико дана календарског пролећа, на Микуљ, тачније на сав простор непрегледног Кучаја, директно са Срибирско Карпатских планина, нама у госте и непозване, стижу снежне мећаве, и потпуно окупирају и затрпају нашу планину снегом. Безуспешно је описивати нестварност и силину ветра, жустру игру снега и сибирског хладног ветра, бајковитост призора који се угледају када се мећаве смире... ко није доживео свакако мало вероватно да ће и поверовати какав је то чудесни осећај, посматрати и доживети тако нешто, и како све то заправо изгледа изблиза. Ево неколико фотографија које показују како управо изгледа ових дана око нашег манастира...

КРСНА СЛАВА, ДУХОВНА ХРАНА

Ниједан народ није тако смишљено и нежно украсио хришћанске празнике као српски народ. Све је окићено нарочитим дирљивим и красним обичајима као лепо изаткани ћилим. Па још како су Срби научили да воле и поштују свеце Божије, нарочито своје крсне славе. Заиста као нико у свету.

Временске прилике у души

Одјекнуо је и последњи ехо узбуђене, раздрагане и многометежне летње свакодневнице. Јесен долази ненаметљиво, тихо... брише живахне и сунцем окупане слике лета. Својом неземаљском палетом боја, које се протежу кроз све замисливе и незамисливе нијансе, испуњава контуре земље. Затим полако односи све са собом, ... пред њеним моћним дахом, у врхунцу експанзије боја, нестаје лишће, плодови, латице, нежне птице.... умирућа природа, нестаје пред погледом телесног света, да би след зимског сна васкрсла у пуном сјају и још једном потврдила истинитост свеопштег Васкрсења. Коначно зима је најављена, и може да се представи свету... ослобођено јој је и очишћено место где може да се искаже свом силином и постојаношћу својих атрибута... снега, леда, мраза... њено зимско царство наступа.

ЗИМСКА ИДИЛА

У срцу зимске идиле - 

монашке молитве и рукодеље

      Зима је одавно затворила врата наше планинске пустиње, оставивши ове године помало пролаза само најхрабријим посетиоцима и пријатељима манастира. Упркос веома благој зими има и доста снега, ветра и ниских температура. 

НАДАХНУЋЕ ХОДОЧАСНИКА

     
      Сасвим недавно, по први пут посетила нас је једна мила сестра у Христу, а ево како је она у својој христољубивој души дожевила наш скромни манастир и боравак у овој Божијој светињи:
   

      Манастир у рају

Нови Стјеник ,манастир у рају

Налази се у правом рајском крају

Монаси и монахиње друштво су право

Живе у складу са природом ,што је баш здраво .

Дођемо до манастира да обиђемо и њих,

Рекох то да забележим и да напишем који стих ,

осетисмо тада неку јаку силу ,

па да покажем свима ову доброту милу.

Весели и добри људи свуда око нас ,

Искрени до сржи ,сваком пруже спас,

Дођемо често у посету њима ,

Јер повезасмо се јако овде са њима .

Осети се увек олакшање јако ,

Па ти буде драго да се осећаш тако,

Користимо сваки слободан тренутак ,

Да се дође у овај рајски кутак .

Нећу да пишем ништа више

Одсад ћу све тише и тише ,

Јер Бог и без речи слуша

Одсад прича само моја душа .

Виолета Живановић

ПАР РЕЧИ О ПРОШЛОЈ ЗИМИ

Зима се одавно завршила, која је била са великим снегом и још већим минусом. Ове године температура се спуштала испод -25 степени, и јак ветар кога од милоште зовемо " микуљац " чинио је да изгледа још хладније него што јесте. Још увек се са тихом језом сећамо образа црвено - плавих од његових хладних удараца, и тог невероватног струјања ваздуха због чије брзине нисмо успевале да удахнемо, већ као рибе на сувом, отимале смо се са том величанственом стихијом о делић кисеоника, постајући сведоци своје сопствене немоћи и ништавности, као и величине Божије. У тим тренуцима, чинило се да та ледена стихија доиста може човека пренети са место на место, као што је целу ноћ превртала сметове, пребацујући их час на једну, час на другу страну, чинећи свако јутро другачијим и нестварнијим. Можда је баш због тога, Господ и уредио да будемо на овако неприступачном месту, доиста суровом у зимским месецима, како би смо и на своме телу осетили ту силину којом Господ све уређује, да схватимо да смо сви ми у милости и љубави Божијој...

МАНАСТИРСКЕ ВОДОНОШЕ - ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ

Зима 2013. године,

забележено манастирским фотоапаратом као успомена на дугогодишње послушање доношења воде, које је било наша свакодневница. 

Данас се са радошћу и тугом сећамо тих благодатних дана и молимо Бога да не заборави наш труд и усрђе које смо уложили градећи нашу Светињу - манастир Нови Стјеник

Манастирске водоноше

ИЗ ЖИТИЈА ПРЕПОДОБНОГ АНИНА

   ПРЕПОДОБНИ Анин беше родом из Халкидона од родитеља благоверних; мален растом као древни Закхеј, но велики сасуд Светога Духа. Одмалена беше кротак и ћутљив, и без икаквог учитеља стремљаше добрим делима.
Када му би петнаест година он остаде без родитеља. Одмах се одрече света, ступи у један свети манастир, и узе на себе анђелски образ. Затим, жељан потпуно безмолвног житија – пустињачког молитвеног тиховања, он оде дубоко у пустињу, где река Еуфрат раздваја Сирију од Персије. Тамо пронађе неког монаха Мајума, који је у пећини живео изванредним подвижничким животом, настани се код њега, и подражаваше га у пошћењу и посвуноћним молитвама. А њихово пошћење беше толико да целе свете Четрдесетнице све до Ускрса нису ништа јели. Но лица им беху светла као да се стално госте за царском трпезом. И ученик, блажени Авин, толики напредак показа, да и старца превазилажаше. Јер је много пута, и осим свете Четрдесетнице, по четрдесет дана проводио без хране, молећи се дан и ноћ. И дивљаше се старац таквом подвигу његовом.

ДРАГЕ УСПОМЕНЕ

 МАНАСТИРСКИ ЛЕТОПИС

11 / 24. ЈАНУАР 2009.

   Благословите. Мирно теку јануарски микуљски дани, пуни благодати и топлине. Напољу је такође топло, снег се доста отопио, чак је и киша падала. Отац Акакије се јуче вратио из своје колибе посвећене Св. Јовану Богослову у којој је тиховао већ дуже време. Након пар сати проведених у манастиру, морао је кренути за Београд на прославу Светог Саве, а нас неколико сестра иде да га испрати. Са њим ће поћи и мати Касија.

   Испратити оца подразумевало је да понесемо тестеру моторну, лопате, секире..Отац је носио акумулатор од ладе ниве, која нас је чекала ниже манастира заробљена од стране једне букве. Снега није било пуно, али зато попадалог грања услед ледене кише која је данима падала, је било у изобиљу. Да би отац могао путовати, морали смо прокрчити наш пут, који је био најкритичнији.

ИЗ КЊИГЕ УТИСАКА

    лето Господње 2016

   

    Јављам вам се драги моји укрепљена Микуљском пустињом, пуном изобиља и радости, преплављеном речима: " Занео си ме љубавном чежњом Христе и изменио Твојом Божанском љубављу ".

    За живот у сестринству је неопходна велика жеља а превасходно Божији призив и благослов. Иако нас исто сунце греје, верујте да га сестре ни не виде, јер њихов дан започиње у мрклој ноћи, стајањем на молитви уз трептај свећа и кандила, и наставља се радом и изгарањем у трудовима. Подношење такве недокучиве жртве ради ближњег није блиска људској природи. Сво богатство овог света да прикупим и да га пружим сестрама на дар не може одужити пуноћу захвалности којом моје срце куца, у нади да ћу дочекати дан када поново угледати манастир Светог Јована и бити гост обитељи. Сво наше уздање, сва наша вера, сва наша чврстина, сав наш недостижни подвиг лежи у вама драге сестре. Јер цео наш световни живот је само привид и сенка правог живота. Хвала што нас примате, хвала што постојите, неизмерно хвала што сте чувари Светиње! 

ваша у Христу

попадија Марија

ПРОЛЕЋНО СВЕЧАНО РУХО

" Господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити.
На месту зеленила настани ме, на тихој води одгаја ме.
Душу моју опоравља, води ме стазама правде имена свога ради.
Ако пођем и посред сени смрти нећу се бојати зла,
јер си Ти са мном.
Штап Твој и палица Твоја они ме теше.
Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим.
Намазао си уљем главу моју, и препуна је чаша Твоја
којом ме појиш.
И милост Твоја пратиће ме у све дане живота мога, 

и ја ћу наставати у дому Господњем задуго "  ( Пс.22 )

Поглед на велелепни Ртањ из манастирског конака

   Христос Воскресе! Драги пријатељи наше високопланинске обитељи, пожелеле смо да са вама поделимо неке тренутке наше питоме дивљине у којој обитавамо милошћу Божијом, ево већ више од једне деценије. Иако је прошло тако много година, за нас је увек изнова изненађујућа лепота увек исте али увек тако различито одевене Божије творевине, коју Творац свакога јутра и сваке вечери брижљиво пресвлачи у што лепше и што свечаније рухо, припремајући је за свој други долазак, када ће се и од нас тражити наша добра дела и врлине, као свечано рухо у које ће бити одевене наше душе. Размислимо о дану и часу том, кога нико неће избећи, и постарајмо се да наше душе обучемо у достојно рухо кога се нећемо постидети. Нека нам пример буде ова Божија творевина, која и нема и глува, без покрета и погледа, сведочи тајну другог доласка Господњег и упозорава да стражимо, јер не знамо у који ће час Господ доћи и дати свакоме по делима његовим.

СТЈЕНИЧКЕ НОВОСТИ

Поглед кроз наш " прозор у свет "

  Онај ко није упознао Микуљ и ко није осетио макар делић микуљског мира и тишине, али и тежину пустињског живота у њему, тешко да ће моћи представити себи правилну слику о нашој манастирској свакодневници, која током летњих месеци постаје заиста непредвидива.. Сам живот у Кучајским планинама, хтео он то или не, нагони човека да буде подвижнички настројен а што је темељ монашког живота. Наравно, у манастиру је акценат на молитви и црквеном благољепију, али током летње сезоне када је потребно радити у башти и све остало што захтева живот једног сеоско - планинског домаћинства, наш дан је испуњен доста тешким радом.

ЦАРСТВО ТИШИНЕ

Почетак зиме- царство тишине на Микуљу

Early Winter -  Peace Reigns on Mikulj

   После бурног лета испуњеног разним амбициозним пројектима, чија се реализација продужилa до у касну јесен, коначно се све стишало у нашем вољеном манастиру.

   After a busy summer, filled with various ambitious projects whose realization stretched even through a lingering fall, at last all has quieted down at our beloved monastery.

ОСВРТ НА МИНУЛО ЛЕТО

A Glance Back at Summer Past (Click for English)

Летњи дневник манастирске свакодневнице

            Одмах после наше манастирске славе, односно, рукоположења јеромонаха Максима, уследио је период свакодневних Светих Литургија пошто правила налажу да новорукоположени свештеник треба да служи непрекидно четрдесет литургија. Већи део ових обавезних литургија служено је у нашем манастиру. За нас је то био посебан благослов и духовна радост, посебно што се у нашем манастиру, услед екстремних услова живота и мањка свештенства, литургије ређе служе. Иако често уморни од свакодневних обавеза, овај „додатни умор“ свакодневних литургија чудесно нас је одмарао и давао посебну снагу и полет ревновања за оно што је изнад свакодневнице.

Волкодав стигао на Микуљ

Обнављање фонда микуљских паса:

Aзијатски овчар – АЛАБАЈ, Мрвица III

Новостјенички давнашњи снабдевач шарпланинцима из Чачка, још из времена старог Стјеника, брат Раде предложио је као обнову (можда и потпуну замену) псећег фонда на Микуљу азијатског овчара Алабаја...

Среднеазиатская овчарка - алабай, туркменский Волкодав
На фотографије видимо тек пристигло штене од неких 40-ак дана прозвано Мрвица.
Иначе, мала Мрвица постала је мезимче свих сестара (док не одрасте?)
САО Алабај се сматра једном од најачих пасмина на свету. Средњеазијски народи већ вековима га користе као неустрашиву одбрану стоке од медведа, вукова и јагуара... Данас се користи као војни пас и неприкосновени чувар имања. За разлику од осталих опасних врста овчара (шарпланици, кавказци) веран је и потпуно безопасан за газду и окружење у коме живи. 

ИЗВЕШТАЈ ИЗ СНЕЖНЕ МИКУЉСКЕ ПУСТИЊЕ

Ова прича о завејаној новостјеничкој пустињи, почела је сасвим лаганим падањем снега, идилично подсећајући на руске бајке, мада смо сви знали шта се иза тога крије. Велике снежне пахуље полако су засипале планину, и тако крхке и нежне веома брзо су непробојним зидинама оковале целу планину и нашу микуљску пустињу учиниле неприступачним белим царством, за дужи период. 

БЕЛА ПУСТИЊА

У недељу на дан преподобног оца нашег Серафима чудотворца саровског једва спустисмо нашег манастирског Ленд Ровера са планине оковане (не)очекиваним снегом. У супротном он би остао на планини затрпан снегом до пролећа. Буквално, били су у питању последњи сати. Планина је услед недавних учесталих снежних падавина затворена за четвороточкаше. Снег уз мале прекиде веје данима, а силни ветар слаже џиновске сметове. 
Као превозно средство, како је то уобичајено за овај период, остају само моторне санке...


Одсечен од света Микуљски манастир улази у благословени зимски период потпуне (беле) пустиње - монашког раја.

Јуче, у понедељак владика је покушао санкама довести до манастира неке потрепштине али је наишао на непремостиве сметове свежег снега. Ипак, уз помоћ Божију ова мисија је успешно окончана. 


Слава Господу!

Published with Blogger-droid v2.0.1

СЕЛИДБА МАНАСТИРСКОГ СКИТА

ПЛОДОВИ СКИТА

Планинско поврће из манастирске баште

„Посетио си земљу, и напојио си је,

умножио си да је обогатиш.

Река Божија испуни се водама;

припремио си храну њихову, јер је таква припрема Твоја.

Бразде њене напој,

Умножи плодове њене;

у капљама њеним обрадоваће се растући.

Благословићеш венац године благости Твоје,

и поља Твоја испуниће се плодношћу;

обогатиће се лепоте пустиње,

и брегови ће се опасати весељем.

Оденуше се овнови овчији,

и долине ће умножити пшеницу;

кликтаће, јер ће химне певати.“

Псалми Давидови (псл. 64; 10-14)

Духом Светим надахнути, а од покајања и смирења саткани, Псалми Давидови, главни су и непресушни извор напајања свакодневног, целокупног живота манастирског баштенског скита.

ШУМА У ВРЕМЕ ЗИМЕ

Када је мирно време, у тихе зимске дане, у околини манастира, треба се само окренути око себе и погледати простране шумске планинске масиве који се преплићу у недоглед. Планинска нагост је покривена снежним покривачем, унаоколо све тихо, некакав мртви и величанствени мир. Тај видик почиње да се допада: замишљени поглед нехотице се усмерио ка планинским столетним шумама које, као какав океан - острво,  у недоглед окружује манастир - приковао се за њих, као да у њима проналази тајну.