Приказивање постова са ознаком Душекорисна чтенија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Душекорисна чтенија. Прикажи све постове

субота, 22. август 2026.

МОНАШКО ТКАЊЕ НА ЧУНКУ ЖИВОТА


 Истински монах је васкрсли из мртвих, образ и слика Васкрслог Христа. Он открива да духовно не значи нематеријално, нити плотско, телесно. Духовно је све оно (било материјално или нематеријално) што је освећено тајном Крста и Васкрсења, све преображено нетварном, божанском енергијом. 

  На један особити начин он се бави свим и ничим. Он је "од свега одвојени и свима сједињени." Ево шта пише један такав монах: "Није мој посао да зграде зидам и украшавам. Чак ни то да читам и пишем. У чему је онда моје послање? Да ако је могуће, умрем у Богу. Тек тада истински живим и друга ме сила покреће. Тек тада могу слободно све да радим (и да копам, и да читам, и да пишем) а да притом нисам за било шта везан. "

  Осећаш да у свим смиреним душама које зраче од радости, светодејствују непрестано две врлине: тајна покајања и тајна љубави. Тајна покајања и скрушености, и усправљања снагом друге силе, треба да дејствују у нама сваког трена. Сваког момента ти који си пао треба да осећаш да те Он подиже. Да осећаш да си пад, а Он Васкрсење. Кад се приближиш једном зрелом монаху, не налазиш код њега ништа што зачуђава. Све је код таквих дубоко људско, смирено и носи у себи спокојство и утеху. Светлост којом зрачи истински монах има снагу откривања у себи. Познајем једног од њих. Блиста и прелива се - ето израза који донекле изражава истину о њему. Поседује ризницу неизрециве радости у земљаном сасуду, малом и ломном. И радост се излива, испуњавајући све около. Шири се и кад говори, и кад ћути; и кад спава и кад је будан; и кад је присутан и кад је одсутан; увек исто говори, има исти идентитет, привлачност и силу. Присуство његово и сећање на њега; осећање да је негде близу или сами факат да постоји - предаје, зрачи нешто друго, нетварно, спокојно, продорно.

  Он је свирала, лира Духа, која целосно трепери и бруји од Његових нитија. Зато и мелодија коју производи та лира привлачи и преноси у непознату земљу. Сведубинска људска, очовечује човека. Од себе је направио риту, подерао себе, дао, свима разделио. Сад се са лакоћом креће свуда и у свему, на начин на који се нико други не креће. Где год да ступи ногом, свуда налази чврсту стену, јер се сагнуо и пустио другога да пређе преко њега. 

  У његовој близини се очишћујеш, облачиш у благодат, једну за другом. Овај човек је икона богословља, светлости, откривење сједињења две природе у Христу. Слабачак је, као од паучине изаткан, но ипак, свемоћан. Прима таласе благодати који превазилазе његове моћи. Његов земљани сасуд није у стању да издржи. Излива се, постаје огањ. Све у њему и око њега постаје - светлост неприступна. Ничега лажног код себе нема. Он не прави, него рађа, исходи. Не говори, него твори. Не ставља примедбе - воли. Поседује особито схватање живота, света. У свету га нема и истовремено га сабира, организује, обједињује. Ако га гађаш, стреле твоје га не налазе. За њих је непостојећи. Ако га тражиш, ма где се ти налазио, уз тебе је. Само за тебе живи. Пушта нежно и бешумно топлину сјаја, да омекша, да осветли, да утеши и да орадости човека, брата његовог створеног по образу Божијем. И не плаши те са његовим аскетским подвизима, него ти предаје духовну мирноћу кроз претакање љубави Божије у којој он живи даноноћно.

  За време вашег заједничког разговора врло је благородан и пажљив. Зна, види, воли. Разоткрива твоје тешкоће једну за другом у потпуно природној атмосфери. Примећујеш да ти он само помаже са расуђивањем. Не интервенише на груб начин. Не намеће се магично. Открива ти природно функционисање твога бића. Оставља ти пуну слободу и постајеш заробљеник истине, слободе, стварности онакве каква јесте. И одлазиш утешен, ослобођен од мрака, умирен, окрепљен. Напушташ га и одлазиш на свој посао, идеш где хоћеш, и опет, остајеш ту за свагда. 

  Налазећи се поред њега осећаш да су древни Светитељи истински живи, као што је и овај древан и мртав за свет, и живи на други начин, са нама, у Духу Светом. Тиме сведочи да нас никад неће оставити. 


Преузето из књиге: "Христе, мој животу"


субота, 4. децембар 2021.

О ЛИШАВАЊИМА

   Иван А. Иљин


   Кад сам напунио осам година, баба ми је поклонила црвену свеску у плавом кожном повезу и рекла: "Узми овај албум, уписуј унутра све што ти се чини паметним и добрим, и нека ти свако од нас напише нешто за успомену..." Какво разочарење!... Тако сам желео да добијем оловне војнике, чак сам их ноћима сањао... и одједном - албум - каква глупост... Али деда је узео моју нову свеску и на првој страници написао: "Ако желиш срећу, не мисли на лишавања: научи да живиш без онога што немаш". Да, лако је њему да тако говори; "Не мисли..." А ја сам се увредио до суза. Али шта је ту је, морао сам се помирити...

субота, 14. март 2020.

Проповед Светитеља Филарета Њујоршког


Друга недеља великог поста -

Светог Григорија Паламе


          По црквеном уставу (типику), друге недеље Великог поста Православна Црква, осим празновања недељног дана, сећа се још једног од великих јерараха и проповедника чистог Православља, светог Григорија Паламе који је био архиепископ града Солуна, другачије званог Тесалоники.
          Свети Григорије је припадао оним великим благовесницима хришћанске истине код којих се дело није разилазило са животом и зато осим оних богословских ризница знања, које је он оставио иза себе у изобиљу као наслеђе Православној Цркви, он је привлачио себи људске душе својим светим и подвижничким животом и на тај начин је његов духовни утицај био двојак: он је учио речју и самим животом.

недеља, 2. јун 2019.

КАКО ПРОМЕНИТИ СВОЈ РЂАВ ЖИВОТ

ПУТ КА СПАСЕЊУ

Св. Теофан Затворник


    Ако дакле хоћеш да се како ваља занимаш помишљу да промениш рђави живот свој, која те је обузела, почни да скидаш са себе греховне покрове онако како се скида слој земље да се открије оно што је под њимскривено.

   а) Пре свега позабави се – телом. Ускрати му уживања и задовољства, ограничи и задовољавање најприроднијих његових потреба: продужи време бдења, смањи уобичајену меру хране, придружи напорима нове напоре. Главно је да, како желиш и како можеш, учиниш некако лакшом и лепршавијом плот, истанчаш њену огрубелост. Тиме се душа ослобађа од сапетости вештаством (материјом, материјалним светом), постаје покретљивија, лаганија и пријемчивија за добре утицаје. Вештаствено тело, претежући над душом, преноси на њу своју тромост и хладноћу.Телесни подвизи раслабљују те узе и одстрањују њихове последице. Истина, не живи сваки грешник неуздржљиво и не повлађује телу, али – једва да би се међу онима који живе обичним животом нашао неко ко не би имао шта да ускрати своме телу, када му у срце дође жеља за спасењем.

субота, 1. јун 2019.

Исповест хришћанске душе у саврменом свету који у злу лежи

Срна у изгубљеном рају


     
      Срна сам. У васиони ја сам чуло туге. Давно-давно, Неко је протерао на земљу све што је тужно у свима световима и од тога салио моје срце. И отада ја сам чуло туге. Живим тиме што из свих бића и твари сишем тугу. По црну кап туге спусти у моје срце свако биће чим му приступим. И црна роса туге као танки поточић струји кроз моје вене. И тамо, у моме срцу, црна роса туге прерађује се у бледу и плавичасту.

понедељак, 17. децембар 2018.

КРСНА СЛАВА, ДУХОВНА ХРАНА


Ниједан народ није тако смишљено и нежно украсио хришћанске празнике као српски народ. Све је окићено нарочитим дирљивим и красним обичајима као лепо изаткани ћилим. Па још како су Срби научили да воле и поштују свеце Божије, нарочито своје крсне славе. Заиста као нико у свету.

четвртак, 6. децембар 2018.

ГЛАС МОНАХИЊЕ


   
      

    Слатко је ћутати.
    Чини ми се да сам њива што под снегом снива,
    да сам у земљи скривено зрно жита.
    Не тиче ме се шта се у свету збива,
    ни ко за чим у животу хита.

    уторак, 20. март 2018.

    O ВИЂEЊУ ХРИСTA



    Свети Игњатије Брјанчанинов
    Аскетски огледи

    Хoћeш ли дa видиш Гoспoдa Исусa Христa? Дoђи и види! (Jн 1,46), кажe Њeгoв aпoстoл.

    недеља, 24. децембар 2017.

    СВЕТИ СПИРИДОН ЧУДОТВОРАЦ


    ЧУДО СВЕТОГ СПИРИДОНА
    У саборном храму у Каристосу, Грчка, 1930.г.

    Празник светог Спиридона се од стране Истински Православних Хришћана слави посебно свечано јер на тај дан "православни" новокалендарци славе католички Божић. У Грчкој на светог Спиридона често можете видети и литије старокалендараца које по улицама села и градова носе икону светог Спиридона како би новокалендарцима показали да се тог дана по православном календару не слави Божић. Пред нама је сведочење о једном чуду светог Спиридона које је многе новокалендарце преобратило у Истински Православне Хришћане.

    понедељак, 13. новембар 2017.

    ШТА СУ ПРАЗНИЦИ И ЧЕМУ ОНИ



       Колико је велико снисхођење Божије према нама грешнима. Знајући колико смо свезани свакодневним бригама и како нас узнемирава размишљање о кори хлеба и о устројству свог земаљског благостања, Он нам милостиво допушта да ради задовољења својих насушних потреба радимо свих шест дана у недељи. Шест дана ради, казује Он у четвртој заповести свог божанског закона „шест дана ти дајем за бригу о земаљском, свршуј све послове своје у њима, а мени дај само један“ : а дан седми – суботу - посвети Господу Богу твоме – „ издвој овај седми дан из низа обичних дана, сећај га се свагда да би га освећивао молитвом, богослужењем и чињењем добрих дела.“ „ Нека овај дан буде посебан – свети дан.“ ( 2 Мој 20,9-11; 5 Мој 5,12-15 )
       Ето какво је порекло празничних дана.

    недеља, 27. август 2017.

    ПРАЗНИК УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ


       По извршењу спасења рода људског Господом Христом и вазнесењу Његовом па небо, пречиста и преблагословена Дјева Марија, Мати Божија, посредница нашега спасења, поживе доста дуго међу првим хришћанима. И радоваше се Она великом духовном радошћу распрострањењу Цркве Христове по свој васељени и ширењу славе Сина и Бога свог. И још за време живота свог на земљи она очима својим виде остварење речи својих да ће је сви нараштаји називати блаженом (Лк. 1, 48), јер хришћани, славећи свуда Христа Бога, прослављаху и Његову Пречисту Матер која тада још живљаше на земљи.

    понедељак, 21. август 2017.

    АКО НЕ ОПРОСТИШ БЛИЖЊЕМ, НЕЋЕ НИ ТЕБИ БОГ ОПРОСТИТИ

    Тако ће и отац мој небески учинити вама
    ако не опростите сваки брату својему
     од срца својих
     сагрешења њихова. (Мт.18,35)


       У значајној причи " о немилосрдном слуги " Господ све нас грешне људе назива дужницима: дужницима Богу и дужницима једни другима. Ми смо дужници Богу зато што не извршавамо све Божије заповести и наредбе које смо дужни да извршавамо, а дужници смо једни другима зато што не узвраћамо једни другима оно што је потребно, то јест оно што нам је јеванђељским законом заповеђено да дајемо једни другима: љубав са свим делима хришћанског милосрђа која проистичу из ње.

    понедељак, 14. август 2017.

    СУШТИНА ЈЕВАНЂЕЉСКОГ УЧЕЊА ЈЕ ЉУБАВ

    Архиепископ Аверкије Џорданвилски



    " Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова : љуби ближњега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци. " ( Мт.22, 37-40 ).

    понедељак, 8. мај 2017.

    О ХРИШЋАНСКОЈ НЕТОЛЕРАНЦИЈИ


    СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ 

    ВЕЛИМИРОВИЋ




       Да су хришћани од почетка били нетолерантни, то је факт, но то је опште – познати факт код свих религија у њиховој младости и снази, од којих Хришћанство у овом погледу не чини никакав изузетак. Гладне теорије наших дана о „верској толеранцији“ траже хране свуда па и у примитивном Хришћанству. С највећом неправдом траже је они на овом последњем извору. Јер ако нетолеранција значи нетрпљење два различна мишљења, која претендују оба на искључиву истинитост; ако је нетолеранција убеђење једнога човека, да је само његова вера или његова филозофија истинита међу другим неистинитим, заблудним верама и философијама, онда су и оци цркве били нетолерантни; нетолерантни и апостоли и мисионари хришћански, нетолерантан и сам Христос. Да је Христос проповедао и могућност других вера поред његове, могућност јеврејског фарисеизма, римског идолопоклонства, вавилонске митологије итд. нити би он био осуђен на крст, нити би пак – васкрсао. Његово јеванђеље живело би краћи век него Гамалилово. Да су апостоли толерисали друге вере, с њима би хришћанство и завршило своју историју. Да су оци цркве толерисали све вере и јереси својих дана, они се данас не би имали ради чега звати оци. Да су Кирило и Методије толерисали Перуна и Стрибога поред Христа, још би се по словенским горама и степама пушили стари многобожачки жртвеници. Рим – некадашњи – толерисао је све вере своје империје, па се спустио у гроб неопојан од своје вере, јер толеришући туђе вере, он је своју изгубио. Почетак толесирања других вера, почетак је губљења своје вере.
       Први хришћани нису морали нетолеранцију наследити ни од Јевреја ни специјално од ма које друге нације. Нетолеранција верска опште је људско добро – јер без ње би се и најмрачније и најсветлије представе о верским предметима нивелисале – и опште људско зло – јер без ње би историја светска била мање бестијална. Ова нетолеранција, мислимо ми, у смислу општег људског добра, у смислу борбе светлости против мрака, каква је она и била код првих хришћана, помогла је доста распрострањењу хришћанске вере у свету, но једва више него што је она помогла распрострањењу Будизма или Питагореизма. Но и ако би се могло најзад замислити, сходно Гибону, да су Хришћани – Јевреји наследили особиту нетолерантну ревност од својих предака, неда се замислити, да су Хришћани – Пагани, Грци и Римљани, могли наследити ту црту од несвојих предака, од вечито омрзнутих Јевреја.


    ИЗ ДЕЛА СВ. ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

    О РЕХАБИЛИТАЦИЈИ ТЕЛА


    Васкрсење Христово

       Између хришћанских празника Васкрс има то преимућство, што је омиљен и код оних, који се непоколебљиво држе свеколиког црквеног учења и код оних, којима од Хришћанства ништа више није остало до имена и – Васкрса. Док су Духови много изгубили од своје раније популарности, док Божићу, најблаже речено, популарност не расте, дотле се Васкрс све више и осетније издиже над свима празницима у години. Ако се и за који дан може рећи, да је дан свеопште човечанске радости, то се може рећи за Васкрс. Њему се не радују само клерикалне партије Рима и Фанара, но исто тако и пагански становници Париза и Лондона: тако, да кад би се по свеопштем радосном поздрављу Васкрса ценило стање хришћанске вере у садашњости, оно би се приказало у најсјајнијој перспективи.

    петак, 16. децембар 2016.

    ПОСТОМ РАДОСТИМ НАДУ МОЈУ У ТЕБЕ



    Постом радостим наду моју у Тебе, Грјадушчи Господе мој.
    Пост убрзава моју припрему за долазак Твој, једино чекање мојих дана и ноћи.
    Пост отањава тело моје, да би оно што остане могао лакше осветлити духом.

    среда, 19. октобар 2016.

    О ПОХОТИ И ПАМЕТИ ЕВРОПЕ

       Где је највећи мрак? Тамо где букти највећа светлост, па се угаси. Тамо је највећи мрак. На тргу где сија стотине сијалица и где се ноћ такмичи у светлости даном, па кад све сијалице утрну, онда на томе тргу осећа се већи мрак него у неосветљеним чергама циганским.

       Ај, браћо моја, у наше дане ми уздигосмо вође наше и отворисмо очи наше и видесмо такав трг. И беше осветљен тако да се такмичаше са сунчаним небесима. Али му се све сијалице погасише и ми погледасмо са балканских висина и видесмо долину без светлости, мрачну као што је мрачан дом кртице под земљом. Тај трг обележен је на мапама света под именом Европа, а по свима заузетим народима са именом безбожство и немилост.

    уторак, 20. септембар 2016.

    ПАР РЕЧИ О " МАЛОЈ ГОСПОЈИНИ "

    Свети владика Николај Велимировић

    Фреска Рођења Пресвете Богородице у манастиру Студеница

     Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове.Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука!
    Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.
    Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

    Свим нашим драгим читаоцима честитамо од срца празник Рождества Пресвете Богородице са молитвом упућеној за све нас :

    ПРЕСВЈАТАЈА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС !

    понедељак, 6. јун 2016.

    МИСЛИ ПРЕ МОНАШЕЊА

       Драга браћо и сестре у Христу, Христос Воскресе! Поводом бројних писама која сте нам упућивали током протеклих месеци, а која се односе на питања о монаштву и монашком животу уопште, предлажемо вашој пажњи нека наша размишљања која су се одигравала у данима пред сам чин монашења, а која вам могу макар мало приближити овај на изглед врло тежак али у суштини веома лак начин живота јер " јарам Христов је благ, и бреме Његово лако ". Искрено се надамо и верујемо да ћемо овим текстом, писаним из самог срца једне наше монахиње, ободрити многе душе на подвиг, а које већ размишљају о узвишености и достојанству монашког лика.


       " Како се осећаш? "

      Да видимо. Овог тренутка сам до лаката у ренданом кромпиру, док ме чека још пуна канта, чији се садржај, како се чини уопште не смањује. Једва да чујем своје мисли од буке агрегата, мешалице за бетон и бушилице. Као да су ми ножеви у грлу, што од певања што од узбуђења. У мојој глави је километарска листа ствари које треба да урадим у следећем минуту,сату, дану, недељи, од којих тешко да ће и једна бити завршена. Mогу да набројим на прсте једне руке, колико сам пута прочитала нешто или завршила молитвено правило последњег месеца (месеци)!

      " Ужасно се осећам! ", био  би мој непосредан одговор.

    среда, 16. март 2016.

    Св. Исаак Сирин - ПОДВИГ ПОСТА



    икона је рад Новостјеничке иконописачке радионице

    Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају рђаве жеље. Сећање на смрт, сузе, целомудреност, ишчезнуће нечистих помисли - резултат су поста. Постом се сасеца небрига и немар, пороци пагубни за душу. Пост искорењује сваку срамну сањарију и ствара у човеку страх Божији и жељу за вечним животом. У душама које посте како заповеда наша света Црква, почива Господ. Они који посте имају наду да ће наследити Царство Небеско.